:: Čarobnjak forum :: > :: Život :: > :: Zdravlje :: > :: Zdrav zivot :: (Moderator: elenica) Tema: Smeh kao lek

[Maestro]

Smeh kao lek i terapija

Šta je komikoterapija?
Komikoterapija je način lečenja koji proučava na koji način smeh i pozitivne emocije utiču na zdravlje. Pokazalo se da smeh pozitivno utiče na zbližavanje ljudi, ali i protiv stresa i mnogih drugih bolesti.

Gde je počelo?
Začetnikom lečenja smehom smatra se američki lekar-klovn Hanter Pač Adams, koji je u lečenju koristio zasmejavanje pacijenata. Njegov stav je bio da doktor treba da brine o ljudima, a ne samo o bolestima. Kasnije su u Americi osnovana i udruženja doktora-klovnova da bi se komikoterapiaja uvrstila u priznate metode lečenja. Ovakva terapija smehom sve se više koristi pri lečenju dece, ali i odraslih.

Na Merilendskom univerzitetu utvrđeno je da petnaestak minuta smeha veoma pozitivno utiče na krvne sudove i nivo holesterola.
U Italiji već izvesno vreme postoje lekari-klovnovi za primenu terapije smehom kod mnogih bolesnika u bolnicama, a rezultati su pozitivni. I u Hrvatskoj su vršeni pokušaji sličnih istraživanja.

Šta se dešava kada se smejemo?
Dokazano je da se prilikom smeha aktiviraju mišići lica, grla i grudnog koša. Kada je smeh gromoglasan, onda se uključuju skoro svi mišići našeg tela. Naučnici su izračunali da ako se u toku danana smejemo stotinak puta, postižemo isti efekat kao da smo se aktivno bavili nekim sportom desetak do petnaest minuta. Prilikom smejanja se: snižava krvi pritisak, povećava protok krvi kroz organizam, povećava se snabdevanje krvi kiseonikom, smanjuje se nivo hormona stresa u organizmu, a smanjuje se i osećaj bola, čime se znatno poboljšava raspoloženje pacijenata.

Kada se smeh ne preporučuje?
Smeh u manjim količinama delotvoran je u borbi protiv svih bolesti, ali se gromoglasni smeh (smeh jačeg intenziteta) ne preporučuje bolesnicima koji su u veoma teškom stanju i onima koji su nedavno imali neku komplikovaniju operaciju na unutrašnjim organima.

U razvijenijim zemljama terapija smehom koristi se u dečjim bolnicama, čekaonicama, sanatorijumima, rehabilitacionim centrima, staračkim domovima i drugim zdravstvenim ustanovama.
Protiv kojih bolesti smeh deluje?
Naučnici su na osnovu mnogobrojnih rezultata došli do zaključka da smeh pomaže prilikom lečenja sledećih bolesti i stanja:
    * stres i povećana napetost
    * depresija i usamljenot
    * bolesti srca i krvnih sudova
    * smanjen imunitet
    * povišen krvni pritisak
    * bakterijske i virusne infekcije
    * neke vrste karcinoma
    * dijabetes
    * neke genetske bolesti

Pokazalo se da smeh najpozitivnije utiče na bolesnu decu jer ih pored svega pomenutog oslobađa straha i nepoverenja, što je u lečenju dece veoma važno.
Smeh u zdravstvenim ustanovama, pored toga što pozitivno deluje na bolesnike, pozitivno deluje i na zdravstveno osoblje i rodbinu bolesnika, što je veoma značajno, naročito kod teških oboljenja.
Nadamo se da će ovakava terapija uskoro početi organizovano i zvanično da se primenjuje i u našoj zemlji.

Krstarica

[Dorijana]

Ili sto bi otpevao Miroslav Ilic...smej se, smej uvek se smej....

Na stranu sala, u zivotu nam se desava ono sto sami sebi napravimo...pa ako se smejemo, i zivot ce biti lepsi i bez zvanicne terapije...

[Maestro]

Smeh i njegov uticaj

Smejemo se humoru koji nas opušta ili situaciji sa kojom možemo da se identifikujemo. Tajna smejanja je u deljenju iskustva -  smejemo se nevoljama i zabunama koje se mogu desiti svima nama. Ponekad se smejemo da bismo prikrili nervozu i opustili se. Nekada to radimo da bismo izgledali simpatično. Iskreni osmeh stvara male kesice ispod oba oka, a lažan ne. To se ne može kontrolisati.
Iako se, kada je reč o trošenju kalorija, ne može porediti sa trčanjem, vožnjom bicikla ili dizanjem tegova, naučnici tvrde da se glasnim smehom 10-15 minuta dnevno u zavisnosti od telesne težine može potrošiti između 10 i 40 kalorija, koliko ima u jednoj kockici čokolade. Za one koji se redovno smeju, to je dva kilograma godišnje.

Povećanjem frekvencije srca tokom smejanja, menja se frekvencija i dubina disanja, a aktivno radi nekoliko mišićnih grupa: dijafragma, trbušni i međurebarni mišići, mišići lica, a povremeno i mišići ruku, nogu i leđa. Smeh stimuliše metabolizam.
Nakon smejanja dolazi do smanjenja nivoa kortizona i adrenalina, hormona koji rastu za vreme stresa i sa sobom nose rast krvnog pritiska, poremećaje metabolizma i začepljenje arterija. Smeh povećava spontano stvaranje limfocita koji uništavaju tumorne ćelije.

Raspoloženje utiče na imunoglobulin A, prvu zaštitu disajnih puteva od mikroorganizama, koji je viši u danima kada smo dobro raspoloženi. Naučnici su dokazali da su leva i desna strana mozga mnogo bolje koordinisane kod osoba koje imaju razvijen smisao za humor i često se smeju. Pozitivne emocije podstiču i jačaju imunološki sistem.
Postoje verovanja da ljudi koji se češće smeju duže žive. U svakom slučaju, osmeh, kažu, ne košta ništa onoga koji ga daje, a pruža utehu i čini srećnim onog kome je namenjen.

Psiholozi tvrde da se muškarci više smeju urnebesnim komedijama, a žene se radije kikoću anegdotama iz svakodnevnog života.

Izvor