Strah od porodjaja?

[lilka]

Da li se plašite porodjaja? Zašto? Kakve priče ste čule i iskustva drugih majki? ili Da li ste se plašile porodjaja i da li je bilo onako kako ste očekivale ili sasvim drugačije izgleda? Kako?

Zašto se žene plaše porođaja?  

Do sada nije pronađen lek koji porođaj čini bezbolnim, a da nema negativne efekte po ženu i bebu. Zbog toga, sa velikom ozbiljnošću treba uzeti u obzir efekat određenih tehnika disanja i relaksacije na obezboljavanje porođajnih kontrakcija i njihov pozitivan uticaj na bebu.

Strah od porođajnih bolova je jedan u nizu strahova koje žena doživljava tokom graviditeta. Inače, ti bolovi su jedini koji ne signaliziraju da nešto nije u redu. Naprotiv, oni ukazuju da je porođaj počeo, a njihovo učestalo javljanje i pojačavanje intenziteta znači da se grlić otvara a porođaj bliži kraju.

Pomenuti strah uglavnom uzrokuju priče žena koje su se već porodile, najčešće preuveličane, ali i nepoznavanje procedure i prostora u kome će porođaj da se odvija, kao i gubitka kontrole nad sopstvenim telom.

Kada se upozna sa fiziologijom trudnoće i mehanizmom porođaja, žena dobija samopouzdanje koje joj pomaže da porođaj doživi kao prijatno iskustvo.
Izvor

[Šmišonja]

Hm... mislim da se najveći strah javlja ipak ne od bola [koji je neminovan] već od [ne dao Bog] mogućih komplikacija koje se mogu javiti na porodjaju [za koje mnogi lekari, na žalost, prećutkuju u razgovoru sa trudnicom]

[Nale 83]

Hm... mislim da se najveći strah javlja ipak ne od bola [koji je neminovan] već od [ne dao Bog] mogućih komplikacija koje se mogu javiti na porodjaju [za koje mnogi lekari, na žalost, prećutkuju u razgovoru sa trudnicom]

Kada razmisljam o toj temi (iako   nije jos ni u najavi) nemam strah od bola, nago bas kao sto Smisonja kaze - strah me je od toga da nesto ne krene po zlu... Takodje mislim da je to slucaj kod 90% trudnica.

i nepoznavanje procedure i prostora u kome će porođaj da se odvija, kao i gubitka kontrole nad sopstvenim telom.

A i ovo je tacno.

[lilka]

Vrlo je važno kako majka razmišlja, naravno ne treba paničiti.Nisam se bojala začudo,nekako sam verovala da će sve biti u najboljem redu i samo sam čekala momenat da uzmem moju bebicu. I kad su krenuli bolovi koji su odma bili intenzivni i česti...ipak sam sa osmehom otišla u bolnicu.
Mislim da je vrlo važn stav i način razmišljanja.A sem toga...prosto mi je dosadio stomak devet meseci i sve ono što on nosi i taj trenutak je značio-ode bre ova muka od stomaka. A imala sam jako dobru psihičku pripremu jer moja sestra ih je već imala troje. i to mnogo znači kad ti neko ne ubacuje strah nego te pripremi baš kako treba.I lepo sve bez straha, čovek je tad i skoncetrisaniji i vlada situacijom.
PS:Imala sam vrlo težak porodjaj od 23 i po sata i raznih dešavanja,ali bih opet isto bez razmišljanja uradila.

[capri]

 Ja isto mislim da je stav veoma važan,ali ne samo stav o porodjaju nego jedan životni stav koji je obojen vedrim bojama i očekivanju dobrih stvari.
Poradjala sam se dva puta ,sve prošlo ok,prvi put sam malo razmišljala o tim bolovima i rekla sebi " toliki milioni žena su se porodili i niko nije umro zato što nije mogao istrpiti bol,sigurno ni ja nisam drugačija od ostatka svijeta"Što se tiče straha da će nešto krenuti naopako nisam o tome razmišljala nikad duže od pet sekundi a znam da strah ne služi ničemu osim da nas blokira.Strahovali mi ili ne konačni ishodi se ne mogu mijenjati i ako ikako možemo uticati na budućnost onda je to pozitivnim stavom i voljom.To što je nekoga strah neće učiniti da se zaobidju teškoće,naprotiv samo može "prizvati" negativan razvoj dogadjaja.Moja sestra se porodila u vrhunskoj ustanovi za te stvari u Bg,porod protekao extra,a ona po završetku poroda na pola koraka do smrti, a paničar je za medalju.No,sve se dobro završilo jer su ljekari uradili sve dobro i brzo i jer je bilo "sudjeno" da bude dobro ali sa komplikacijama.Mislim da su komplikacije rijetka stvar i da treba izbjegavati razna "namišljanja" o lošim razvojima dogadjaja i uvlačiti sebe u strahovanja  

[miss80]

Moram priznati da se plasim.I ne bih tacno definisala od cega tacno,verovatno od svega pomalo.Iz iskustva drugih,zakljucila sam da ne mozes znati kako ces se poneti,hoces biti mirna i razumna ili skroz uspanicena.Ali svi se slazu u jednom:dete je vredno sve te muke

[suzale]

strah je opravdan ali volja da se rodi zna taj strah da nadvlada

[anastasija]

Svaka cast zenama.Mislim da se nijedan muskarac bi poradjao dva puta.

[crvena]

Svaka cast zenama.Mislim da se nijedan muskarac bi poradjao dva puta.

Ne bi, jer muskarci ne bi mogli da podnesu porodjajne bolove, naucno dokazano.. A i ne kaze se dzabe da muskarci zapravo nisu "jaci" pol  
Da ne skrecem s teme, za sada, ne plasim se porodjaja.. Nadam se da ce tako i ostati i jednog dana kada tome dodje vreme.. Slazem se, najbitnije je pozitivno misliti, a jos ako pored sebe imas nekog sa pozitivnim iskustvom, nema problema

[Nale 83]

strah je opravdan ali volja da se rodi zna taj strah da nadvlada

Bas tako. I sama pomisao na to maleno bice koje je na putu da se rodi minimalizuje sav bol i strah i ... vredi izdrzati sve to