Djordje Balasevic

[mysty]

Provincijalka

Rekli su mi da je dosla
Iz provincije
Strpavsi u kofer snove
I ambicije

Drug je studirao sa njom
Pa smo se najzad sreli ona i ja -
Shvatih: Boze, ovo je sazvezdje
Za nju provincija

Srce stade kao dete
Da se otima
Trazili smo se
Po prethodnim zivotima

Ostavih iza sebe svet zablude
Promasaje koji tise
Prosto, lako,
K'o neko beznacajno pristaniste

O, da mi je da se
jos samo jednom zaljubim
Opet bih uzeo kostim
vecnog decaka
I opet bih smislio
kako da prodangubim
Dok ona ne sleti
niz hodnik studenjaka

Gorda, naspram podsmeha
I spletki poslednjih
Usamljeni galeb
Iznad mora osrednjih

Reci bi sve pokvarile
Samo sve cutke
Pokraj mene stisla
Sami, svoji, izbeglice iz besmisla

O, da mi je da se
jos samo jednom zaljubim
Opet bih gledao
niz kej kao niz prugu
I opet bih znao
da se u oblak zadubim
I cekao bih samo nju,
ni jednu drugu

Napisi mi pesmu, mazila se je
Nisam znao da li cu umeti
Reci jesu moje igracke,
cakle mi se u glavi
Kao oni sareni staklici kaleidoskopa
I - svaki put mi druga slika
u ocima kad zazmurim
Ali, postoje u nama neke
neprevodive dubine
Postoje u nama neke stvari
neprevodive u reci
Ne znam....

Napisi mi pesmu, molila je
I nisam znao da li cu umeti
Voleo sam ju tako lako
A tako sam tesko to znao da pokazem
A, onda odjednom raspored
madeza na njenim ledjima
Kao tajna mapa pokazao mi je
U koju zvezdu treba da se
zagledam, i - tako
Eto ti pesma, ludo jedna...

[mysty]

Balkanski tango




Ovaj zivot je san
mala kuca kraj rampe
snop zuckaste lampe i zalihe tuge
na zalost, ruzan san, cale notorni smuk
keva s daskom za luk
manekeni za jad

Sve je morao sam
prst na orozu lagan
u srcu uragan i skok preko duge
brod, sleper, i sa dvadeset dve
vec je imao sve, nju je video tad

Ref.
Lud sam za tobom, pace
ali lud sam i onako
trazim te od kako za sebe znam
budi moj ortak, mace, nije mi lako
da svu tu silnu lovu razbucam sam

Nesto sam nacuo
da sutra mozda ne postojim
pa bolje da odmah probamo sve
za sitan gros kupi me
razmazi te divlje kupine

Lud sam za tobom
ali ovo jeste vreme ludih
i ja cu za nas osedlati strah
a ti me ljubi do zla
dok ne izgubim dah

A ona seoski krin
nocni bus iz provanse
mis nikakve sanse, tek statista srece
presecen film, cale prosvetni mis
keva izlizan plis, sestra ruzna ko vrag

On je bio njen tip
prve noci u dvosed
pa druge na trosed
a trece, tek trece

Ma nek puknu svi
kad je njen mladi don
spusti pravo na tron
kao visnju na slag

Ref.

Opet los deja vu
jutro mokro ko ribar i profi kalibar
pocinilac neznan
u citulji pune stranice dve
mafija i DB slozno zale za njim

Balkanski tango uvek zavrsi na trotoaru
djavo je kredom upisao bod
a ona lagano niz ulicu staru
trazeci sponzora punog ko brod

Dok klatno tasnice
u ritmu hoda, broji vreme
i dok je merkaju ko svezi but
u beli prah smrvi dan
i mrmlja refren od nekud znan
_________________

[mysty]

Jos jedna pesma o maloj garavoj




Citav zivot jurile me plave
sve neke iste kao kopije
e moje plave dosle ste mi glave
dosadne krvopije

Citav zivot jurile me buce
i stizale me uvek vestije
rumene buce, im'o sam vas tuce
sad bih nesto resije

Ref.
Hocu jednu malu garavu
crnu kao braca Arapi
da joj krene sav na carapi
kad je poljubim

Hocu jednu malu garavu
da je gricnem kao jabuku
da mirise na mom jastuku
kad se probudim

Citav zivot jurile me blonde
al' od sad cu bolje paziti
e moje blonde sve ste anakonde
drazesni paraziti

Citav zivot jurile me svetl
i skratile mi isti primetno
ne, necu svetle, svetle jasu metle
hocu jednu s pigmentom

Ref.

Citav zivot jurile me takve
sve neke iste ko iz fabrike
e moje takve da me niste takle
krvolocne Barbike

Ref.

Hocu jednu malu, malu, malu garavu
crnu kao mrak na tavanu
da me greje kada zaveje
da se ne budim
_

[mysty]

Ostaje mi to što se volimo



Moj drug iz detinjstva živi sretno na selu
Ko u ruskom romanu, tačno tako,
Ima ženu i sina i podrum pun vina, i sve mu je ravno.
U poslednje vreme ja ga viđam sve ređe,
Samo onda, uglavnom, kad nešto slavi.
Al' on ne pita puno, pruži ruku i kaže: Nisi bio odavno...


I sećamo se dana kad smo još bili divlji ko jeleni hitri...
I sve smo bliži istini i tuzi što smo bliži sledećoj litri...


Pitam ga da l' zna da si otišla, da si otišla.
Pa, dabome, kaže on, imala je drugog, znaš?
Pitam ga da l' zna da se volimo, da se još volimo.
Blago tebi, gunđa on, nekad si ko dete baš...


Moj drug iz detinjstva život posmatra škrto,
Vidi nebo i zemlju, ma, ima pravo.
Ja sam prokleti pesnik koji stoji na kiši, koji laže i voli.
Mada smo učili istu grubu životnu školu,

Mi smo katkad daleki, al' to je ljudski.
Svako nosi u sebi nekog svog malog Boga
Kom se potajno moli...


I sećamo se dana kad smo bežali vetru ko besni čilaši...
I sve smo bliži istini i tuzi što smo bliži sledećoj čaši...


Pitam ga šta sad, kad si otišla?
Vrlo važno, kaže on, pa ima tolko sličnih njoj...
Pitam ga da l' zna da se volimo, da se još volimo.
O, koješta, gunđa on, dodaj bokal stari moj...


Moj drug iz datinjstva se oženio zelen,
Al' je imao sreće, ja, vidiš,nisam.
Ja sam ljubio razne,neke potpuno prazne,
Neke potpuno strane...

I sve mi se čini de ne postoji način
Da mu objasnim tebe - jedinu pravu...
Zato topim u vino čitav svet,
Jer u čašu može svašta da stane...


Pa brže vraćam priču na detinjstvo i na ždrebce znojavih sapi...
I sve smo bliži istini i tuzi što smo bliži sledećoj kapi...


Pitam ga da l' zna da je nevažno što si otišla.
Ajd, u redu, kaže on, i šta ti sada ostaje?
Pa ostaje mi to što se volimo, što se još volimo.
O, da l' zbog vina, gunđa on, al' ovo smešno postaje...

[jelenacv]

Miholjsko leto

Do pola jedan je bila na casu klavira
onda korakom merila grad
i usput gledala izloge, pardon, svoj odraz u njima
u kosi jos, poput venca, ona molska kadenca
mala vracka da upravo tad
uz caffe Kibic polagano nadodje on, kao plima

Tajne su tu zato da ih neko nasluti
postoji rec koja vredi tek kad se ocuti
Bogu je kanuo caj, svud je prsnuo sjaj
jedan platan ce ostati zlatan

Ona kroz smeh cvrsto svoju kajdanku stisce
ne drhti on, to je samo to uvelo lisce
blazeno Miholjsko leto, jedno i sveto za njih

A on je nosio naglas svojih skoro osamnaest
sve cesce mu govore Vi
beges u grudima udara, bije u bronzane zice
u dzepu sretni staklenac k'o ono novcic i zdenac
mala vracka da nestanu svi
a ona bane ko lupez i prospe mu kosu u lice

Tajne su tu zato da ih neko nasluti
postoji rec koja vredi tek kad se ocuti
Bogu je kanuo caj, svud je prsnuo sjaj
jedan platan ce ostati zlatan

Ona kroz smeh cvrsto svoju kajdanku stisce
ne drhti on, to je samo to uvelo lisce
blazeno Miholjsko leto, jedno i sveto za njih

Kao osrednji klosar, malo prosed i prostar
na uglu sam zastao sam
ne tako dobar oktobar, i misli sve u ruskom stimu
a onda shvatih, na prepad, da te volim k'o nekad
vreme samo raspiruje plam
u meni Miholjsko leto, to prkosno sunce pred zimu...

[Little_dress]

Naposletku...
Ti si dobro znala ko sam ja...
Otkud sad te suze, moja mila?
Rekla si da se za točak bršljan ne hvata...
Zalud izgužvana svila...
To je tako...
Ne pravi od tuge nauku...
Mami svetlo na sledećem bregu...
Okopniće moj otisak na tvom jastuku...
Kao "jezuška" u snegu...

Razbiću gitaru...
Crn je mrak ispunjava...
Odavno se svoje pesme bojim...
Pomera u meni one gene Dunava...
Pa ja tečem... I kad stojim...
Ali opet...
Dal' bi ikad bila moja ti
da sam vojnik u armiji ljudi?
Rekla si da baš ne umem novce brojati...
I da je Ništa sve što nudim...

Naposletku, ti si navek znala da sam svirac...
Brošić što se teško pribada...
Da me može oduvati najblaži Nemirac...
Da ću u po reči stati...
Da se neću osvrtati...
Nikada...

Ređaš po vitrini
fini porculanski svet...
Al' ja sam figurica bez žiga...
Pazi... To je bajka što ti pada na pamet...
Fali ti bas ovaj cigan?

Ne, mila...
Tek u jesen otkriju se boje krošanja...
Sve su slične u leto zelene...
Naposletku... Ti si dobro znala ko sam ja...
Čemu suze lepa ženo?

Draga moja, ti si navek znala da sam pajac...
Moj je šešir šatra pomična...
Usne, tice-rugalice... A u oku tajac...
Da sam kaput sa dva lica...
Da sam Gospo'n Propalica...
Obična...

Naposletku, ti si navek znala da sam svirac...
I da je nebo moja livada...
Da me može oduvati najblaži Nemirac...
Da ću u po reči stati...
Da se neću osvrtati...
Nikada...

[Love_Hurts]

D MOLL

Odlutas ponekad i sanjam sam, priznajem ne ide, ali pokusavam
I uvijek dodje D-moll.
Spusti se ko lopov po zicama, ruke mi napuni tvojim sitnicama
I tesko prodje sve to.

Jedan D-moll me dobije, kako odes ti u sobi je
Glupi D-moll uvijek sazna kad je to
Uhvati me cvrsto i ne popusta, lud je za tisinom, to ne propusta
Vodi me u svoj plavicasti dol.

Jedan D-moll me razvali, neki bi to prosto tugom nazvali,
Nije to, sta je tuga za D-moll.

Ponekad te nema i sasvim sam izmisljam nacin da malo smuvam dan
Ali je lukav D-moll
Pusti da se svjetla svud priguse, saceka posljednje zvijezde namiguse
Vuce mi rukav, idemo.

Plasi me on, gdje si ti, hiljadu se stvari moglo desiti
Glupi D-moll, za kim tuguje svu noc.
Uzme me u svoju tamnu kociju, nebo primi boju tvojih ociju
Znam taj put, to je precica za bol.

Jedan D-moll me razvali, neki bi to prosto tugom nazvali,
Nije to, sta je tuga za D-moll

Ostala je knjiga sa par neprocitanih strana
I neke stvarcice od herendi porcelana
I jedan pulover
U kom si bila
Ostala je ploca Best Of Ry Cooder
I fina mala plava kutijica za puder
I ja sam te ostao zeljan dok me bude
Moja mila...
<a href="http://www.youtube.com/watch?v=rKSAt_wPyGc" target="_blank">http://www.youtube.com/watch?v=rKSAt_wPyGc</a>

[Little_dress]

Civutski vrt

Ako krocis u civutski vrt
na sedmo koleno cini ce pasti
i ko da nema drugih basti
di sve pupi i sve sljasti
di na miru mozes
seboj i bozure krasti
moja nesretna mati
htela me spasti savetom finim
al' morala je dotad znati
da ne sme kasti
sta da ne cinim

Sta je bedem neg' siroki zid
lako se zajasi ko stari cilas
mahovina ko astragan
da bez glasa smugne dragan
ukraj neba se lepeza mlad saran porcijas
ruka zavesu mice
trepte u tmini biserni zdenci
zbog neceg djurdjic uvek nice
bas u tisini i bas u senci

Necu skoro onim sorom
ne znam posle put odande
me sem coro, moja lolo
cu co soro pasa mande
vetar cvili i lelece
skini suknju i jelece
nit' ko mari, nit' ko zna
na cer mande cingara

Ako dirnes u civutski vrt
kletvu ces nositi ko srebrn zvoncic
bices zedan kraj bunara
i siromah s puno para
sve ces dijamante dati za smesni cirkoncic
ko u tudji vrt udje
crn lebac mesi u crnom plehu
eh, ne pozeli nista tudje
svi smrtni gresi u tom su grehu

Kao mrva iz dzepa
Truni se lako zivot protekli
da, rekli su mi da je lepa
ali bas tako, to nisu rekli

[plavkica]

Naopaka bajka 

U suterenu tunel ka nebesima
Na tankoj gazi jutro mracan goblen tka
Sumorna lica, nasamo sa gresima
U hodniku bez povratka

U crni grm se moja ptica zaplela
Zaneta titrajima zvezde danice
I kasni dah dok hladni celik skalpela klizi niz nit brojanice

Postoji plan da je andjeli ukradu
Il bar na cas da je vrate medju njih
Jer nekad nebo pravi veliku baladu
I trazi rimu za kljucni stih

Na grad jurisa nezna bela legija
Januar prostire svoj prefinjeni sag
U tajnom dosluhu smo prvi sneg i ja
Da zima priceka njen trag

Ne vrede price koje znam
Laze za oci pospane
Izmisljam bajku cudnu naopaku uspavanku
Da od nje budna ostane

Postoji put koji namernike bira
Tajnovit drum uvek najboljima sklon
Jer nekad nebo samo crne dirke svira
I trazi notu za taj ton

Negde sad decak jedan zbunjeno na mostu stoji
Jer tek sluti da postojis
Negde u tebi ceka okovana neka pesma
Koju niko ziv jos ne zna
U tebi lanac zvecka tajnim alkama
Bices ti majka majkama

Postoji plan da je andjeli ukradu
Il bar na cas da je vrate medju njih
Jer nekad nebo pravi veliku baladu
I trazi rimu za kljucni stih....
 

[jupiter u raku]

Al se nekad dobro jelo

Nema više, dobri svete, one lepe še'set pete
kad smo bili na svečari kod kumova naših starih.
Klizio je voz k'o sanke, al' smo stigli do Palanke.
Severac je duv'o 'ladan, pa ko ne bi bio gladan?

I čim smo stigli viknu kum svoju ženu:
"Sido! Postavljaj, bog te vid'o!"

Spremila nam kuma naša za užinu paprikaša,
pa kolače, krmenadle i par sarmi svakom.
Mesto leba mesa bela, princes krofne - vangla cela,
suvih šljiva i koljiva i rezance s makom.
E, kad se samo setim, al' se nekad dobro jelo, baš.

Do večere vreme kratko za kitnikes i za slatko.
Da odbiješ, to ne vredi, da se kuma ne uvredi.
Naš kum Pera, dipl. agronom, reč o ovom, reč o onom,
sve uz vino, porto-gizer, 'di gutljaji sami klize.

Taman smo bili gladni kada se začu:
"Sido! Večeru, bog te vid'o!"

Odjedared - astal šaren, sos paradajz, krompir baren,
fine šnicle, ko promincle, kara-batak svakom.
Na podvarku ćurka, zna se. Gdi je ćurka, tu je prase.
Onda torte, razne sorte i rezanci s makom.
Ej, kad se samo setim, al' se nekad dobro jelo, baš!

Vejao je sneg po šoru, sedeli smo do pred zoru.
Baba reče: "Deder kaput! Radni dan je, 'ajmo na put!"
Al' kum Pera odma' skoči: "Šta to vide moje oči?
Sido, ne daj nikom kaput! Prvo fruštuk, e, ondak na put!"

Ne drema vredna kuma, ne sluša prve petle,
brža je od raketle.

Nosi vruće 'leba kriške, fafarone, čvarke friške,
začas sprema šunke, rena, i pihtije svakom.
Pitamo ih: "Ljudi, dokle?!" "Kažu", čekaj, "još šnenokle,
pa šufnudle i griz-štrudle i rezance s makom!"
Hej, kad se samo setim, al' se nekad dobro jelo, baš!

I ondak, sat i frtalj, kol'ko je iš'o šinobus, nismo ništa jeli,
i kad smo stigli na stanicu odma' kupimo burek, lep, frišak,
mastan, sve nam, onako, mast curila niz bradu.

Pa ondak opalimo preko toga jednu tepsiju šampita i gajbu piva.

Mlakog.

Crnog.