Siromastvo u Srbiji

[Maestro]

Djelic - sprecavanje siromastva

Vlada Srbije doneće ove godine "paket" mera sa osnovnim ciljem da ne bude daljeg rasta siromaštva, u čemu se očekuje i pomoć međunarodnih institucija, najavio je potpredsednik vlade Božidar Đelić.

Đelić je na Konferenciji o primeni strategije za smanjenje siromaštva u Srbiji rekao da je broj siromašnih smanjen sa 14 odsto u 2003. na sedam procenata u ovoj godini, ali da je u poslednjem kvartalu prošle godine došlo do stagnacije zbog uticaja globalne ekonomske krize.

Prema njegovim rečima, Vlada će 14. maja izaći sa "paketom" mera koje podrazumevaju i jačanje kapaciteta institucija, a za to će se koristiti i sredstva Svetske banke za decentralizaciju socijalnih usluga.

Vlada će obezbediti dodatnih nekoliko milijardi dinara za suzbijanje siromaštva, ali nema mnogo manevarskog prostora pošto predstoje teški pregovori sa MMF-om koji zahteva štednju, tako da će morati da se obavi neka preraspodela sredstava u oblasti javnog sektora, kazao je Đelić.

On je napomenuo da za poslednjih osam godina nije bilo raslojavanja u društvu i da je posebno rasla potrošnja niže srednje klase, a na to je najviše uticaja imao rast bruto društvenog proizvoda.

Đelić je rekao da očekuje da će zakon o zaštiti konkurencije, koji treba da bude usvojen iduće nedelje, doprineti da cene osnovnih životnih namirnica padnu jer će biti razbijeni monopoli.

On je napomenuo da je prošle godine 7,9 odsto stanovnika bilo ispod linije siromaštva, a najviše siromašnih bilo je u Vojvodini.

Siromašno je 20 odsto nezaposlenih, 10 odsto dece i 10 odsto starijih od 65 godina, a pogođeni su i oni koji žive sami, samohrane majke, seoska domaćinstva i porodice sa više od šest članova.

Đelić je rekao da se bolje stanje očekuje kroz ubzanje evrointegracija i korišćenje evropskih fondova, a naredne godine trebalo bi da se IPA fondovi transformišu u podršku budžetu.

(Tanjug

[besni-terminator]

pogresili su nije 7,9%,  bilo siromasno nego 79%

[*Mew - S.w.E.e.T*]

Djelic - sprecavanje siromastva
On je napomenuo da je prošle godine 7,9 odsto stanovnika bilo ispod linije siromaštva, a najviše siromašnih bilo je u Vojvodini.

samo malo...zar Vjvodina nije uvek bila razvijenija, bolja..kako to sad u njoj toliko siromasnih..
to dokazuju da jos nisu ''bacili pogled'' na jug..

[Maestro]

Dok se neko seti za jug prodje brzi voz

[*Mew - S.w.E.e.T*]

narocito ovaj nas domaci xD expresno

[Maestro]

Nije mi samo jasno evo sad sam gledao republicki zavod za statistiku gde stoji da su troskovi zivota najmanji u 2007 u odnosu na prethodne 4 godine (za 2008 nema)

http://webrzs.statserb.sr.gov.yu/axd/dokumenti/saopstenja/KS10/ks10122007.pdf

[besni-terminator]

ko zna da li koliko je tacna ta statistika

[*Mew - S.w.E.e.T*]

ne...i nikada nece...pa da li mislite da bi stvarno objavili realnu statistiku javno? pa da svi vide koliko nam realno propada zemlja? nema sanse...

[miss80]

U Srbiji 500.000 ljudi gladuje i niko to ne vidi. Koliko treba da nas bude da bi neko primetio?

Na Svetski dan borbe protiv gladi, 16. oktobra, uzdržimo se od hrane, solidarišimo se sa gladnima i poručimo svima da želimo da im se pomogne! ODMAH!

Pridružite se štrajku,OVDE

[miss80]

U Beogradu sto hiljada siromašnih


Beograd -- Blizu stotinu hiljada stanovnika Beograda je siromašno, što je za 2,5 odsto više nego prošle godine, pišu "Večernje novosti".
Reč je o preliminarnim rezultatima ankete o potrošnji domaćinstava, koju je uradio Republički zavod za statistiku za prvu polovinu ove godine. Prema tim podacima, svaki dvadeseti Beograđanin mesečno potroši manje od 8.360 dinara na hranu i ostale potrepštine - što je ispod granice siromaštva.
Kako kažu u Zavodu, prema zvaničnim podacima za 2008. godinu, u prestonici je bilo oko četiri odsto siromašnih. Novi podaci pokazuju rast za 2,5 odsto.
Verovatno je do sve većeg broja gladnih, ne samo u Beogradu, već i Srbiji, dovela ekonomska kriza. Nezaposlenost je skočila za oko 1,1 odsto, a od ovog septembra je i broj korisnika narodne kuhinje u Beogradu porastao za nekoliko stotina.
Parametar koji je korišćen pri utvrđivanju broja siromašnih je potrošnja. U Zavodu su za “Novosti” objasnili da se ovi podaci nikada ne izvode na osnovu primanja, jer ljudi, uglavnom ne žele da pričaju o zaradama.
“Veliki deo plata je i dalje u sivoj ekonomiji, a mnogi ne žele da prikažu prava primanja zbog poreza. Prvo se gleda koliki su troškovi po članu domaćinstva na hranu. Da bi čovek normalno živeo i funkcionisao u toku dana potrebno je da unese najmanje - 2.280 kalorija. Na troškove za hranu dodaju se ostali izdaci. Minimalni zbir potrošenih kalorija i ostalih troškova je 8.360 dinara. Žitelj koji na raspolaganju ima manje od ove sume smatra se siromašnim”, navode u Zavodu.
Procenjuje se da jedno domaćinstvo treba da troši najmanje 19.228 dinara mesečno, odnosno dv-tr puta više od predviđene granice od 8.360 dinara. Tako prosečna porodica koja za 30 dana na raspolaganju ima manje od 19.228 dinara spada u siromašne.
Prema rečima Vladana Đukića, sekretara za socijalnu zaštitu, ne postoje odrednice na osnovu kojih se mogu predvideti dalji efekti ekonomske krize.
“Tek sada počeli smo da beležimo i konkretno primećujemo porast socijalno ugroženih lica. Od početka godine do septembra nije bilo povećanja, čak je broj korisnika narodnih kuhinja ukazivao na manje gladnih usta u Beogradu. Prošle godine bilo je oko 5.500 korisnika, u maju ove 5.300, a trenutno ih je 5.723”, kaže Đukić.
Osim toga, istraživanja pokazuju da je izdatak za prosečnu potrošačku korpu nešto više od 36.000 dinara, a od 17 gradskih opština, samo u devet mogu da je napune. Ostali moraju da se zadovolje minimalnom potrošačkom korpom koja košta oko 23.000 dinara.

 Izvor: Večernje novosti